Kako lečiti GIHT: Kompletan Vodič za Efikasne Metode i Proizvode

Da li ste ikada osetili jake bolove, otok i crvenilo  u zglobovima? Da li se to periodočno ponavlja nedeljama, mesecima ili i duže? Ukoliko je odgovor da, da li ste proverili da li imate giht?

Šta je to giht?

Giht je metabolički poremećaj čije je zapaljenje povezano sa akumulacijom mokraćne kiseline, smatra se jednim od najbolnijih oblika reumatizma. Ova bolest najviše pogađa muškarce (80%) i kod muškaraca preko 40 godina, giht je najčešća zapaljenska bolest zglobova. Žene su imune do menopauze, uglavnom, jer ih štite ženski hormoni. Povećava se rizik uzimajući hormone i upotrebom diuretika za lečenje visokog pristiska. Giht je tipično poznat kao “bolest kraljeva” i odnosi se na vrstu artritisa koja se razvija zbog povišenih nivoa mokraćne kiseline u krvi, poznate kao hiperurikemija. Hiperurikemija može dovesti do taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima i okolnom tkivu, što izaziva bolne upale i otekline. Ova bolest obično pogađa zglobove, najčešće veliki nožni palac, ali može uticati i na druge zglobove kao što su kolena i lakat.

Koju su to uzroci i faktori rizika za pojavu Gihta?

  1. Povišeni nivoi mokraćne kiseline: Hiperurikemija je osnovni uzrok gihta. Mokraćna kiselina je prirodni proizvod metabolizma purina, koji se nalaze u nekim namirnicama i stvara se u telu.
  2. Genetika: Predispozicija za giht može biti nasledna, ako su članovi porodice patili od gihta, povećava se rizik od razvoja ove bolesti.
  3. Loša ishrana: Hrana bogata purinima, poput crvenog mesa, morskih plodova, alkohola (posebno piva) i zaslađenih napitaka, može povećati nivoe mokraćne kiseline i izazvati napade gihta.
  4. Dehidracija: Nedostatak adekvatne hidratacije može povećati koncentraciju mokraćne kiseline u krvi.
  5. Višak kilograma: Višak telesne mase povezan je s povećanim rizikom od gihta.

Kakvi simptomi su uobičajeni?

  • Nagli, jaki bolovi: Obično počinje naglim pojavljivanjem intenzivnog bola, najčešće u zglobu palca na nozi, ali može zahvatiti i druge zglobove.
  • Crvenilo i oticanje: Pogođeni zglob postaje crven, natečen i izuzetno bolan na dodir.
  • Oštećenje zglobova: Ukoliko se ne leči, giht može dovesti do oštećenja zglobova i hroničnih problema s zglobovima.
  • Ostali simptomi: Ponekad se može javiti i groznica i osećaj opšteg lošeg stanja.

Kako se uspostvalja dijagnoza?

  • Anamneza i fizički pregled: Doktor će pitati o simptomima, kakva je ishrana, o porodičnoj istoriji i mogućim faktorima rizika. Fizički pregled može otkriti karakteristične znakove gihta.
  • Testiranje nivoa mokraćne kiseline: Krvni testovi se koriste za merenje nivoa mokraćne kiseline u krvi. Visoke vrijednosti ukazuju na hiperurikemiju (više od 6.8 mmol/l)
  • Punkcija  tečnosti iz zglobova: Ako je potrebno, može se izvršiti punkcija tečnosti iz pogođenog zgloba radi analize kristala mokraćne kiseline.

Mokraćna kiselina se nakuplja unutar zglobova, burzi ili tetivnih ovojnica. Najveći deo (oko 70%) mokraćne kisline se izlučuje urinom, a ostatak se izlučuje putem gastrointestinalnog trakta. Ovo oboljenje nastaje kao posledica zapaljenske reakcije tkiva na kristale mokraćne kiseline. Karakteriše ga bolno zapaljenje zglobova, najčešće u prvom metatarzofalangealnom zglobu, kao rezultat taloženja kristala mononatrijum-urata u zglobnom prostoru. 

 

giht

giht

 

Prevencija gihta:

  • Zdrava ishrana: Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i smanjenje unosa hrane bogate purinima može pomoći u prevenciji gihta.
  • Održavanje zdrave težine: Održavanje zdrave težine smanjuje opterećenje zglobova i smanjuje rizik od gihta.
  • Hidratacija: Dovoljan unos tečnosti, posebno vode, pomaže u eliminaciji mokraćne kiseline iz organizma.
  • Izbegavanje alkohola: Posebna pažnja treba biti posvećena ograničavanju konzumacije alkohola, posebno piva.
  • Redovne medicinske kontrole: Osobe s predispozicijom ili istorijom gihta trebaju redovno pratiti svoje zdravstveno stanje i sprovoditi preventivne mere.

Njegovo lečenje zahteva i farmakološku i nefarmakološku intervenciju. Noviji lekovi koji ciljaju na različite inflamatorne medijatore, enzime ili transportere su u različitim fazama kliničkog razvoja. Do danas, niko nije stigao do faze III i tek treba da dobije odobrenje od regulatornih tela. Potraga za optimalno dizajniranim lekom sa poželjnom efikasnošću i prihvatljivim bezbednosnim profilom je još uvek u toku. 

Lečenje gihta:

  1. Lekovi: Uobičajeni tretmani uključuju nesteroidne antiimflamatorne lekove (NSAIL), kortikosteroide, kolhicin, alopurinol ili druge lekove koji smanjuju nivo mokraćne kiseline.
  2. Promena načina ishrane: Ograničavanje unosa hrane bogate purinima, kao i povećanje unosa tečnosti, može pomoći u smanjenju simptoma.
  3. Gubitak težine: Ako je pacijent prekomerno težak, gubitak težine može pomoći u smanjenju rizika od ponovnog javljanja gihta.
  4. Izbegavanje alkohola: Posebno je važno izbegavati pivo i druge alkoholna pića, jer mogu pogoršati simptome.
  5. Redovne fizičke aktivnosti: Umereno vežbanje može pomoći u održavanju zdrave težine i poboljšanju opšteg zdravlja zglobova.

Komplikacije:

  • Kamenje u bubregu: Povišeni nivoi mokraćne kiseline mogu dovesti do stvaranja kristala u bubrezima, što može izazvati bolno bubrežno kamenje.
  • Bubrežna insuficijencija: Teški i ponavljajući napadi gihta mogu dovesti do oštećenja bubrega i razvoja bubrežne insuficijencije (privremeno ili trajno oštećenje bubrega)
  • Deformitet zglobova: Ponavljajući napadi gihta mogu uzrokovati trajna oštećenja zglobova, što dovodi do deformiteta i smanjene pokretljivosti.
  • Povećan rizik od srčanih bolesti: Giht je povezan s povećanim rizikom od srčanih bolesti poput srčanih udara, visokog krvnog pritiska i moždanog udara.

Hronične bolesti bubrega dovode do smanjenja eskrecije mokraćne kisline i hiperurikemije, a na smanjenje eskrecije utiču i neki lekovi poput tiazidnih diuretika, diuretika Henleove petlje, beta-blokatora, ciklosporina i aspirina (visoke doze aspirina imaju urikozurički efekat). Samom periodu artritisa prethodi period asimptomatske hiperurikemije. Tada dolazi do taloženja kristala u tkivima. Kada se nakupi dovoljna količina, pokreće se zapaljenje koje rezultuje akutnim artritisom.

Razvija se polako i asimptomatski do iznenadnog akutnog bola. Ovi događaji se dešavaju bez upozorenja, najčešće noću, i uglavnom utiču na zglob velikog nožnog prsta i okolnu kožu, koji postaju otečeni, crveni i izuzetno osetljivi na dodir i pritisak.

prikaz gihta

prikaz gihta

 

Najčešći pokretači akutnog nadapa gihta povezan je sa ishranom: obilni obroci bogati mesom, prekomerna konzumacija alkohola, ekstremne dijete ili tretmani za mršavljenje. Pored toga, kod hospitalizovanih pacijenata, napadi gihta mogu se javiti nakon uzimanja diuretičkih lekova koji mogu biti neophodni za smanjenje krvnog pritiska ili usporavanja cirkulacije. Oni povećavaju količinu urina, a ne dozvoljavaju izbacivanje značajnije količine mokraćne kiseline.

Hrana koju treba izbegavati:

  1. Namirnice bogate purinima: Namirnice koje su bogate purinima povećavaju proizvodnju mokraćne kiseline u organizmu i tu spada crveno meso (posebno govedina, svinjetina, janjetina), divljač, iznutrice (poput jetre i bubrega), riba kao što su skuša, pastrmka, losos, sardine i haringe, kao i morske plodove (škampi, lignje i jastog).
  2. Alkohol: Alkohol, posebno pivo, može povećati rizik od napada gihta jer može usporiti eliminaciju mokraćne kiseline iz organizma.
  3. Zaslađeni napici: Pića bogata šećerom, poput gaziranih napitaka i voćnih sokova s dodatkom šećera, mogu povećati rizik od gihta.
  4. Hrana sa visokim udelom fruktoze: Hrana koja sadrži visok nivo fruktoze, poput kukuruznog sirupa s visokim fruktoznim udelom (HFCS), takođe može povećati nivoe mokraćne kiseline. Ovo uključuje voće poput grožđa i sok od grožđa, kao i voćne sokove s dodatkom fruktoze.
  5. Zasićene masti i trans masti: Hrana bogata zasićenim mastima i trans mastima može povećati rizik od gihta. To uključuje prerađenu hranu, brzu hranu, maslac, margarin i prženu hranu.

Hrana koju treba konzumirati umereno:

  1. Mleko i mlečne proizvode: Iako mlečni proizvodi sadrže purine, istraživanja pokazuju da mlečni proizvodi zapravo mogu pomoći u smanjenju rizika od gihta. Preporučuje se konzumiranje nemasnih mlečnih proizvoda, kao što su obrano mleko, jogurt i sir.
  2. Povrće bogato purinima: Neki izvori povrća bogatog purinima, poput graška,  karfiol i pečurke, treba konzumirati umereno. Purini iz povrća imaju manji uticaj na nivo mokraćne kiseline nego purini iz mesa, ali ih treba  jesti u ograničenim količinama.
  3. Voće: Većina voća ima nizak nivo purinima i može biti sastavni deo uravnotežene ishrane. Treba izbegavati voće koje sadrži visok nivo fruktoze (grožđe). 

Hrana i tečnost koja se preporučuje:

  1. Voda: Dovoljno hidriranje je ključno za eliminaciju mokraćne kiseline iz organizma. Preporučuje se pijenje najmanje osam čaša vode dnevno.
  2. Integralne žitarice: Integralne žitarice poput smeđe riže, integralnog hleba i integralne testenine su dobar izvor ugljenih hidrata i vlakana, a doprinose i smanjenju rizika od gihta.
  3. Voće s niskim nivoom fruktoze: Voće kao što su jagode, borovnice, trešnje, jabuke i kruške imaju nizak nivo fruktoze i mogu se konzumirati bez ograničenja.
  4. Povrće: Većina povrća, poput brokolija, kelja, španata, paprike, šargarepa i tikvica sadrži nizak procenat purina i može se konzumirati bez ograničenja.
  5. Riblje ulje: Dodatak ribljeg ulja može pomoći u smanjenju upala u telu, što može biti korisno za osobe s gihtom.

 

Preduslov za lečenje gihta je pravilno dijagnostikovanje i praćenje bolesti, kao i pronalazak uzroka. Dijagnoza se može potvrditi identifikacijom kristala mononatrijum-urata u sinovijalnoj tečnosti zahvaćenog zgloba ili tofusa. Mogu se dokazati i kad nema kliničkih znakova artritisa. Koncetracija mokraćne kisline nije dovoljna za potvrdu gihta. Hiperurikemija jeste najčešći faktor rizika nastanka gihta, a sama učestalnost napada gihta raste sa porastom koncetracije mokraćne kisline u krvi, ali jedno ne uslovljava drugo niti je nužno da se javi i jedno i drugo. Određivanje ekskrecije mokraćne kisline ima značaja samo ako se giht javio pre 25. godine života, ukoliko bolesnik ima kalkolozu bubrega i/ili pozitivnu porodičnu anamnezu za pojavu gihta u mlađem uzrastu. Uglavnom je to posledica Leš-Nijanovog sindroma (poremećaj izazvan nedostatkom enzima hipoksantin-guanin fosforibotransferaze)i kod ovakvih pacijenta može dovesti do opstruktivne uropatije (glavni uzrok trajnog oštećenja bubrega). 

 

Bez lečenja, povremeni napadi gihta mogu prerasti u hronični giht i oštetiti različite zglobove i dovesti do stvaranja ružnih gihtnih čvorova ili bezopasnih naslaga uratnih kristala u najhladnijim delovima tela, kao što su ušne školjke, laktovi, stopala i prsti. Pored toga, hronični giht može dovesti do naslaga mokraćne kiseline u bubrezima. Kamen u bubregu koji se formira može zapaliti bubrežnu karlicu i izazvati kolike. Pored toga, hronični giht se može degenerisati u takozvanu sekundarnu artrozu.

 

Uprkos sve većoj prevalenciji bolesti, raspon trenutno dostupnih lekova je staromodan. Pored toga tu su brojni neželjenih efekata sa kojima se pacijenti često susreću. Trenutni tretman za hiperurikemiju, alopurinol, kolhicin i drugi dostupni lekovi izazivaju negativna dejstva koja se nakon nekoliko meseci korišćenja ili godina lečenja, javlja se preosetljivost na lek što kasnije može dovesti do ozbiljnih reakcija kad se prestane sa lekom.

Alternativni tretmani:

  • Dijetetski dodaci: Neke studije su pokazale da određeni dodaci poput vitamina C, ribljeg ulja, karnozina i bromelaina mogu pomoći u smanjenju simptoma gihta.
  • Biljni lekovi: Neke biljke i biljni preparati, poput čička i kurkume, imaju protivupalna svojstva i mogu pomoći u ublažavanju simptoma gihta.
  • Akupunktura: Ova tradicionalna kineska terapija može pomoći u smanjenju bola i upale kod nekih ljudi s gihtom.

Postoji potreba za novim, efikasnim i sigurnim proizvodomima i ta potreba je bila pokretač koji je podstakao Carnomed da ispita Karnozin Extra, koji može da pomogne ljudima koji pate od ovog stanja, minimizirajući neželjene efekte i pomogne im da živi što kvalitetnije.

KARNOZIN EXTRA

Rađena su istraživanja na pacovima, kojima su davali karnozin (20,40 i 80 mg/kg na dan) i alopurinol (10mg/kg na dan) kao kontrolna grupa. Analiza terapije sprovedena je na jetri i bubrezima. Utvrđeno je da je karnozin smanjio inflamatornu reakciju i da ima potencijal da ublaži fibrozu HK2 inhibiranjem upale. Pored toga, smanjio je ekspresiju URAT1 i GLUT9 (transporteri mokraćne kisline,odgovorni su za ponovnu apsorpciju urata iz lumena bubrega u ćelije proksimalnih tubulu). Zaključak studije je da karnozin može potencijalno da popravi oštećenje hepetorenealne šupljine i da smanji ekspresiju proteina reapsorpcije mokraćne kiseline inhibiranjem upale, čime se ublažava hiperurikemija, kao i oštećenja bubrega. Pokazano je i da povoljno utiče na povrede koje su nastale na jetri zbog hiperurikemije. Potvrđen je i  hepatoprotektivni efekat ublažavanjem oštećenja jetre oksidativnim stresom, pošto povećana koncetracija povećava broj ROS (reaktivne vrste kiseonika) u organizmu. 

Karnozin Extra pored svojih do sada poznatih beneficija može i da se koristi kod stanja hiperurikemije i ublažavanja simptoma gihta. Pacijenti koiji su uzimali Karnozin Extra su primetili da imaju ređe napade gihta i da kraće traju. Kako to radi?  Istraživajući smo došli do zaključka da smanjuje ekspresiju proteina reapsorpcije mokraćne kiseline inhibiranjem upale, čime se ublažava hiperurikemija. Povećana koncetracija mokraćne kiseline povećava broj ROS (reaktivne vrste kiseonika) u organizmu, a Karnozin Extra pomaže u borbi sa ROS. Karnozin Extra zbog svojih antioksidativnih i protivupalnih svojstava. Giht je povezan s upalom i oksidativnim stresom, pa se može smanjiti upala i oksidativni stres i upravljati ovim stanjem.

Važnost edukacije i samopomoći

Informisanost o gihtu, uključujući uzroke, faktore rizika, simptome i opcije lečenja, omogućava pojedincima da preuzmu kontrolu nad svojim zdravljem. Razumevanje kako određene namirnice, navike i aktivnosti utiču na nivo mokraćne kiseline i rizik od napada gihta ključno je za prevenciju. Resursi kao što su vodiči za ishranu, saveti za vežbanje i tehnike smanjenja stresa mogu biti izuzetno korisni.

Značaj saradnje sa zdravstvenim timom

Iako su samopomoć i promene u načinu života važni, saradnja sa zdravstvenim timom je neophodna. To uključuje redovne konsultacije sa lekarom, praćenje nivoa mokraćne kiseline i prilagođavanje plana lečenja prema potrebama. Reumatolog, nutricionista, fizioterapeut i farmaceut mogu pružiti specijalizovanu podršku i savete, čineći upravljanje gihtom efikasnijim.

Dugoročna perspektiva

Giht zahteva dugoročnu pažnju i upravljanje. Uzimajući u obzir potencijalne komplikacije poput oštećenja zglobova i bubrežnih kamenaca, važno je ostati angažovan u kontinuiranom praćenju i lečenju. Dugoročni cilj nije samo upravljanje akutnim napadima već i smanjenje nivoa mokraćne kiseline na stabilne, zdrave vrednosti kako bi se sprečili budući napadi i zaštitili zglobovi i bubrezi.

Zaključak

Giht je kompleksno stanje koje zahteva sveobuhvatan pristup u lečenju i upravljanju. Ključ uspeha leži u kombinaciji medicinskog tretmana, zdravih životnih navika, edukacije i podrške. Uz pravilan pristup, moguće je smanjiti učestalost i težinu napada gihta, očuvati zdravlje zglobova i voditi aktivan i ispunjen život. U svetu gde medicinska nauka neprestano napreduje, budućnost za osobe sa gihtom izgleda svetlije nego ikad, sa sve više opcija za lečenje i bolje strategije za upravljanje bolešću na vidiku.